Počeli da naplaćuju gađanje paradajzom?

„Rat paradajzom“, poznatiji u svetu kao „Tomatina“ u Bunjolu, od ove godine više nije džabe za one koji nisu iz tog grada. Danas su plaćali ulaz 10 evra.

Hiljade ljudi učestvovalo je danas na godišnjoj zabavi gađanja paradajzom „Tomatina“, koji se tradicionalno održava u španskom gradu Bunjolu.

Međutim, ove godine organizatori su prvi put naplaćivali ulaz.

Iz uprave grada saopšteno je da oko 20.000 ljudi učestvovalo u jednosatnom gađanju paradajzom, koja je inspirisana tučom iz 1945. godine kada su se deca gađala hranom.

Učesnici su ove godine platili 10 evra (13 dolara) ulaz na ovu zabavu, kojom bi se platili troškovi festivala. Stanovnici nisu plaćali, prenele su svetske agencije.

Bunjol, koji ima oko 10.000 stanovnika, ima dug oko pet miliona evra. Iz gradske uprave je saopšteno da je šest kamiona dovezlo 130 tona paradajza, a bili su smešteni i pokretni tuševi kako bi se učesnici posle bitke oprali.

Izvor: RTS

Inke su imale idealnu socijalističku državu!

Možda zvuči neverovatno, ali u društvu Inka, koji su u 15. i 16. veku bili neprikosnoveni vladari Južne Amerike, novac nije bio poznat, piše Dejli mejl.

Uprkos tome, ovaj narod je razvio bogatu civilizaciju bez premca u tom delu sveta, koja je imala mnogo hrane, tekstila, zlata, s razvijenom arhitekturom, kulturom i umetnošću.

Njihove teritorije, koje su se prostirale u današnjoj Kolumbiji, Čileu, Boliviji, Ekvadoru, Brazilu, Argentini i Peruu, bile su povezane mrežom puteva koja je mogla da se nosi bilo kojom u Evropi tog vremena.

Pa ipak, Inke su jedina civilizacija u istoriji koja je ovaj stepen razvitka dostigla bez trgovaca i bez novca.

Naime, dokumenti koji su ostali iza španskih misionara prikazuju Inke kao vrhunske građevinare i prostorne planere, koji su razvili izuzetno sofisticiranu planinsku poljoprivredu i izgradili podjednako komplikovane i efikasne gradove na obroncima planina.

Društvo Inka bilo je toliko bogato i složeno da su mogli sebi da priušte stotine ljudi, koji su se bavili samo planiranjem korišćenja novootkrivenog zemljišta u poljoprivredi.

Sve to je, međutim, viđeno i u drugim civilizacijama tog vremena u Evropi i Aziji. Pa ipak, kod Inka nisu postojale dve stvari - trgovina i novac.

Klasa trgovaca, tako bitna za razvoj svih civilizacija ovog sveta, jednostavno nije postojala kod Inka, pa nije bilo moguće ni bogaćenje.

Pravljenje, distribuciju i korišćenje svega u državi strogo je kontrolisala vlada Inka.

Svaki građanin carstva dobijao je potrepštine za život, koje je mogao da preuzme iz državnog skladišta. Drugim rečima, hrana, oruđe, oružje, sirovine i odeća bile su besplatne u carstvu Inka i svako je mogao da uzme onoliko koliko mu je bilo potrebno.

Zbog svega navedenog, neki teoretičari su državu Inka nazvali idealnom socijalističkom državom, dok su je neki nazvali i autoritarnom monarhijom. Ironijom sudbine, istina o imperiji Inka je verovatno negde između te dve kvalifikacije.

Mnogi aspekti života Inka još uvek su nepoznati, delom jer je dokaze o njima prekrio pesak vremena, a delom jer veliki deo toga što znamo o njima dolazi od Španaca, koji su ih uništili u 16. veku.

Naime, konkistador Fransisko Pizaro predvodio je vojnike koji su porazili armiju Inka u Peruu 1532. godine. Ali pravi poraz Inka desio se desetak godina pre toga, kad je 90 odsto svih Inka umrlo od velikih boginja, koje su među njih doneli Španci.


Izvor: RTS

Piroćanac koji slika uz pomoć sunčevih zraka

Mladi nadareni Piroćanac Ivica Đorđević (28) ima nesvakidašnji hobi - slika portrete slavnih ličnosti i prijatelja na drvetu, i to uz pomoć sunčevih zraka!

Kako je rekao ovaj nadareni umetnik, po obrazovanju železničarski tehničar, za ovu veoma retku tehniku pod nazivom “solarna pirografija” saznao je putem interneta.

“Našao sam na internetu primere ovakvih portreta. Bila je to ljubav na prvi pogled jer sam tog trenutka dobio želju da se i sam oprobam”, objašnjava Đorđević. “Ova tehnika je i opasna jer se sunčevi zraci uz pomoć lupe usmeravaju na drvo i na taj način se stvara umetničko delo. Pritom je moguće da dođe do opekotina jer se razvija ogromna temperatura, a takođe je i neophodno nositi zaštitne naočare.”

On navodi kako nema ni jedan dana iskustva u struci, ali je do sada radio kao šanker u jednom pirotskom kafiću.

“U poslednje vreme sve češće radim portrete koristeći se ‘običnom’ tehnikom pirografije uz pomoć specijalnog alata – pirografa. To je takođe zahtevna tehnika, ali je manje opasna od solarne pirografije”, kazao je Đorđević.

Do sada je uradio na desetine portreta slavnih ličnosti poput Merilin Monro, Elvisa Prislija, Džimija Hendriksa, Džima Morisona i mnogih drugih. Jedan od najdražih mu je rad sa motivom iz stripa "Dilan Dog", za koji mi je, kako kaže, trebalo mnogo vremena da ga uradi.

S obzirom na to da je trenutno bez posla, Đorđević uspeva da od svog retkog hobija zaradi i po koji dinar radeći portrete svojih prijatelja i poznanika.

“Imam sve više narudžbina jer je reč o veoma interesantnim radovima koji su uz to i večni zbog materijala na kome se rade. Pronašao sam sebe u ovom poslu i voleo bih kada bi mogao da živim od toga”, kaže Đorđević.

Svoju ljubav prema portretima iskazivao je i tokom rada u kafiću, zbog čega je ubrzo postao jedan od najpopularnijih šankera u Pirtotu. Naime, on je mušterijama u kafi sa šlagom i mlekom slikao prave portrete uz pomoć kašičica i igli što je nailazilo na oduševljenje posetilaca.

Radove Ivice Đorđevića možete pogledati na njegovom profilu na sajtu Pinterest.


Izvor: Tanjug

Nekada je bila Pipi Duga Čarapa, a sada snima porniće

Tami Erin

Nekada pegava devojčica, koju pamtimo iz filma "Pipi Duga Čarapa", Tami Erin (39) porasla je i snimila porno video koji bi uskoro mogao da se pojavi na internetu.

Tami Erin 

Tami Erin

Kontraverzni snimak nastao je u njenoj spavaćoj sobi, a Tami se pribojava kako će uskoro procureti u javnost. Nekadašnja nevina devojčica postala je prava đavolica u seksi pozama.

Pipi, koja je proslavila kultonom ulogom iz 1988. godine još malo pa će postati porno zvezda.


Izvor: Pess online

Neobičan prirodni fenomen: Jabuka rodila na stablu kruške

Dragan Bogdanović pokazuje jabuku na grani kruške

 

U Novom Selu kod Džigolja, u prokupačkoj opštini, na stablu kruške rodila je i jedna jabuka! Kruška je stara pedesetak godina, i nikada do sada se nije desilo ništa slično.

Neobični prirodni fenomen prva je primetila supruga vlasnika voćnjaka Dragana Bogdanovića.

 
- Supruga Suzana mi je rekla da se na jednoj grančici na staroj krušci nalaze normalni plodovi kruške i jedna jabuka. Dok to nisam video nisam joj verovao, niti sam mogao predpostaviti da tako nešto može da se desi. Prosto da čovek ne poveruje - kaže Bogdanović.
 
On dodaje da bi voleo da nesvakidašnji prirodni fenomen posete stručnjaci iz oblasti voćarstva i sadnog materijala kako bi razjasnili kako je to moguće.
 
- Sama kruška na kojoj je rodila i jedna jabuka stara je više od 50 godina. Nikada nije prskana, niti rezana. Svake godine kruška mnogo rađa, a plodovi su uvek kvalitetni i slatki - priča Bogdanović koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

On kaže da ovakvu pojavu ne pamte ni najstariji meštani sela koji znatiželjno svakog dana obilaze voćnjak.
 
- Jabuku ću na drvetu čuvati dok god bude moglo, odnosno dok sama ne padne - tvrdi domaćin iz Suvog Sela. 
 
Jabuka može da rodi na kruški ako se na nju kalemi
 
Porofesor Tomislav Živanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se verovatno radi o kruški koja ima nešto drugačiji oblik, osim ako je jabuka namerno kalemljena na krušku. U tom slučaju, kaže on, sasvim je moguće da na kruški rodi jabuka.

- Međutim, ljudi to i ne rade tako često pošto ne može svaka jabuka da se kalemi na svaku krušku, a dosta toga zavisi i od podloge koje moraju da budu kompatibilne. Osim kalemljenja, bilo je i pokušaja da se uradi ukrštanje ovih vrsta, ali nije se pokazalo kao naročito uspešno - kaže profesor Živanović.

Prema nejgovim rečima, razne su varijante kalemljenja, pa tako mušmula ili dunja mogu da rode na glogu, kajsija na šljivi...


Izvor: Blic