Meštane zaseoka
Kantari u selu
Gornja Dragotinja kod
Prijedora, u
Bosni i Hercegovni, noću bude jezivi krici koji lede krv u žilama i dok neki veruju da su to vukovi ili neka druga zver, drugi su uvereni da je reč o drekavcima.
“Ne znam sa čim bi ih uporedila koliko su jezivi. Od njih se kosa diže na glavi i obično dolaze iz obližnje šume. Čas s jedne, čas s druge strane, kao da se sele… Uznemire se i psi, cvile i laju. Krike nisam čula samo ja već mnogo ljudi u ovom selu.
O tom se godinama priča, ali i nagadja šta bi moglo da budu, jer to što krike pušta još nismo videli… Neki misle da je neka neobična ptica, neki da su vukovi, dok je jedan broj ubedjen da nas noću pohodi drekavac“, ispričala je Persa koja u ovom zaseoku živi sama.
Persa je uverena da su krici nepoznate zveri vesnik smrti jer kada se ona oglasi u selu obično neko umre.
Stravične krikove čuo je i starina Dragan Kantar (79).
“Tačno je da se čuju noću i to već prilično dugo, ali se ne može oceniti šta je. Nije me strah, ali ih je baš nezgodno slušati. Može svašta biti”, rekao je Dragan.
On bi, kao i ostali u ovom zaseoku, voleo da to što se tako jezivo oglasava, mada im osim ogromne doze straha nije prouzrokovalo neke druge probleme, niti napalo životinje, i konačno ode, na neko, kaže, drugo mesto i što dalje od njihovih kuća.
Inače, drekavac je mitološko biće južnih Slovena. Verovanje je rašireno da drekavci postoje u istočnoj i zapadoj Srbiji, Šumadiji, Kosovu i Metohiji i Bosni.
Prema legendi, drekavac je materijalna manifestacija umrlog, nekrštenog čoveka (po nekim pričama, mladog dečaka), koji ne može da nađe mir, pa proganja one koji su mu zgrešili u životu. Kako predanja kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenje, slično životinji aj-aju, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla mešavinom plača i vučjeg zavijanja.
Moderna verzija drekavca liči na mešavinu psa, mačke i lisice, a bilo je i verzija ptičjeg oblika.
Izvor: Dnevni avaz
