Paloma Nojola je najmlađa od osmoro dece, a u žižu medija došla je kada je ekipa magazina Wired posetila njenu školu u meksičkom mestu Matamoros, a mala genijalka osvanula je na naslovnog strani pre dve nedelje.
Naslovna strana časopisa "Wired"
Ubrzo je njena slika obišla sve medije u toj zemlji, a dobila je i nadimak devojčica Džobs (La Nina Jobs). Zašto je postala toliko poznata?
Prošle godine, mala Meksikanka oduševila je javnost kada je na državnom prvenstvu svoje zemlje osvojila 921 poen i postavila rekord, pošto niko do tada nije postigao takav rezultat.
„Srećna sam. Ako nešto žarko želite, možete to i da postignete“, kaže Paloma. Ove nedelje se takmičila na Univerzitetu za tehnologiju u Montereju, ali, nažalost, nije pobedila.
Ali maloj Palomi nikako nije lako u životu, uostalom kao ni njenim drugarima. Gradić Matamoros, gde živi, nalazi se na „ničijoj zemlji“ između teritorija najjačih narko kartela.
Da situacija bude gora, otac joj je prošle godine preminuo od raka pluća, a njena porodica zarađuje skupljajući i prodavajući sekundarne sirovine.
Da situacija bude gora, otac joj je prošle godine preminuo od raka pluća, a njena porodica zarađuje skupljajući i prodavajući sekundarne sirovine.
Profesor Serhio Huarez Korea sa svojom miljenicom Palomom
Paloma možda jeste u centru pažnje, ali veliku zaslugu za njen i uspeh druge dece u školi nosi profesor Serhio Huarez Korea, koji je uspeo da, implementiranjem novih metoda, drastično popravi rezultate svojih učenika.
Serhio kaže da je bio inspirisan konceptom minimalno invazivnog obrazovanja, koji je postavio Sugata Mitra, profesor na britanskom Univerzitetu u Njukaslu. Novi koncept omogućava učenicima da pomoću svoje radoznalosti i želje za učenjem rešavaju probleme.
Primena novog metoda bila je pun pogodak. Osim Palome, devetoro učenika je osvojilo više od 900 poena na državnom testu.
Serhiov uspeh je utoliko veći ako se zna da se škola nalazi u najgorem delu grada, gde je stopa kriminala ogromna, a infrastruktura skoro nepostojeća. Škola nema osnovne uslove za rad, poput vode, kanalizacije, telefona, a o kompjuterima i da ne govorimo.
„Kada bi Paloma imala iste mogućnosti kao Stiv Džobs, verovatno bi postala genije“, rekao je Serhio za AFP.
Serhio kaže da je bio inspirisan konceptom minimalno invazivnog obrazovanja, koji je postavio Sugata Mitra, profesor na britanskom Univerzitetu u Njukaslu. Novi koncept omogućava učenicima da pomoću svoje radoznalosti i želje za učenjem rešavaju probleme.
Primena novog metoda bila je pun pogodak. Osim Palome, devetoro učenika je osvojilo više od 900 poena na državnom testu.
Serhiov uspeh je utoliko veći ako se zna da se škola nalazi u najgorem delu grada, gde je stopa kriminala ogromna, a infrastruktura skoro nepostojeća. Škola nema osnovne uslove za rad, poput vode, kanalizacije, telefona, a o kompjuterima i da ne govorimo.
„Kada bi Paloma imala iste mogućnosti kao Stiv Džobs, verovatno bi postala genije“, rekao je Serhio za AFP.
Sa kakvim uslovima se deca suočavaju odlično ilustruje primer dvoje Palominih drugara, koji su odjednom nestali sredinom prošle školske godine.
„Meksički obrazovni sistem je kao autobus sa polomljenim sedištima, točkovima u lošem stanju i pokvarenim motorom, koji treba da se popne uzbrdo“, objašnjava profesor.
Još jedna dobra ilustracija jeste činjenica da se u Meksiku tek od svakog drugog deteta očekuje da završi srednju školu.
Izvor: RTS
Нема коментара:
Постави коментар