Netaknuta mumija pronađena u Egiptu

Španski arheolozi pronašli su mumiju u dobrom stanju u jednoj grobnici kod Luksora na jugu Egipta, saopštilo je danas egipatsko Ministarstvo za antikvitete.

Mumija je pronađena u blizini hrama koje je izgradio faraon 18. dinastije Tutmozis Treći (1479-1425 pre nove ere) na zapadnoj obali Luksora.

„Mumija je veoma lepa, prekrivena je slojevima platna i gipsa. U dobrom je stanju“, navodi se u saopštenju.

Ti posmrtni ostaci su pronađeni u drvenom sarkofagu i pretpostavlja se da je u pitanju bio plemić Amenrenef, koji je nosio titulu „sluge kraljevske porodice“.

Luskor, grad na jugu Egipta, poznat je hramovima faraona na obodima reke Nil.


Izvor: Beta

Najtajanstvenija država na svetu: Nemoguće je naći i ući u nju, a tamo se krije divlja zemlja droge i zabranjenih stvari

Va država je jedna od najtajnijih mesta na Zemlji. Ako ga potražite na Gugl mapama, nećete ga naći. Ako zatražite vizu, bićete odbijeni.

Udaljena regija “Va” u državi Šan na istoku Mjanmara je mesto koje je samo nekoliko autsajdera imalo priliku da poseti. Ova nezvanično nezavisna država u Mijanmaru zove se i “Divlji Va”, i kako je otkrio BBC-jev novinar Jona Fišer, droga, novac i prodaja divljih životinja bukvalno cvetaju.

– Mislili smo da je špijun svako ko želi da nas poseti – rekao je jedan zvaničnik Va.

Ali vremena se, kako u Mijanmaru tako i u državi Va, menjaju, pa je tako BBC, zajedno sa još nekim novinarima pozvan da napravi priču o ovom udaljenom i misterioznom delu sveta.

– U državu Va ušli smo preko karaule nedaleko od severoistočne granice Mijanmara sa Kinom. Nakon temeljne provere od strane burmanskih vojnika, prešli smo na ničiju zemlju, kada su nas preuzeli  ljudi iz kolakne Va TV – priča Jona Fišer.

– Bili smo nervozni čekajući u pik-apu da nastavimo put, jer smo bili upoznati sa monstruoznim načinima kako su se domoroci borili sa neprijateljima tokom britanske kolonijane vladavine, kada su odsecali glave i delove tela ljudima bukvalno smejući im se u lice. Sa tim mislima putovali smo ka pobunjeničkim teritorijama – priča on.

Država Va je otprilike veličine Velsa, sa populacijom od oko pola miliona stanovnika. To je prava država u državi, opasana kineskim granicama. Njena autonomija datira iz vremena mirovnog sporazuma koji su Va pobunjenici potpisali sa centralnom vladom 1989. godine. U zamenu za mir, pobunjenici su dobili zemljište za upravljanje kako su želeli. Od tada u Va raste unosan poljoprivredni posao – uzgoj maka.

Tokom naredne decenije, Va država i Zlatni trougao učvrstili su svoju reputaciju kao vodeći svetski proizvođači opijuma i heroina.

– Suština našeg pažljivo organizovanog putovanja je bar delimično bila da pokažemo da je uprava Va prestala da se bavi drogom te da su umesto maka počeli masovno da gaje čaj, kafu i gumu – rekao je novinar BBC-ja.

Država Va je u stvari bliža Kini nego Mijanmaru, što se vidi po tome što kao monetu koriste kineski juan, glavni jezik im je mandarinski, a infrastruktura, kao što su struja i mobilne telefonske mreže, dolazi preko granice iz kineskih kompanija. Na ovaj način Va država već decenijama igra igru između Kine i Mijanmara, uzimajući od obe države najbolje za sebe.

– Bez obzira šta pokušavali da nam prikažu vidi se da proizvodnja i upotreba droga i dalje ima veliku ulogu u ovog državi. Proizvodnja opijuma je možda prestala ali se sve povuklo u podzemlje. Izveštaji Ujedinjenih nacija i američki Stejt Department optužuju Va da su postali glavni proizvođači pilula metamfetamina, lokalno poznatih kao “Iaba” – priča Fišer.

Kako fabrika metamfetamina nije bila na maršuti novinara, ipak su ubedili svoje domačine da im obezbede razgovor sa sekretarom ministarstva pravde Li San Lu.

– On je bio iznenađujuće iskren i govorio nam da je met proizvodnja veliki problem, te da je tekuće godine oduzeto čak dve tone pilula, dok krivica, kako kaže, leži na strancima, jer se sastojci dovoze iz Kine, Indije i Tajlanda – otkriva BBC.

Sutradan je bio dan za obilazak glavnog grada Panghsana, gde je ubrzo postalo jasno da Va svoj ukus za nezakonito nije organičila samo na drogu. Na skoro svakom koraku mogle su se videti tezge gde su se prodavali delovi divljih i ugroženih životinja poput lobanje i zuba tigra, slonovih kljova i mnogih drugih zabranjenih predmeta, a prodavačice su javno govorile da su njihove mušterije uglavnom Kinezi koji i da isporuka preko granice može lako da se sredi.

– Kako se poljoprivredna zemljišta šire, ima dosta divljih i retkih životinja koje ubijaju a njihove delove preprodaju a potražnja je ogromna – kažu prodavci.

Snimamo prodavnice diskretno sa našim mobilnim telefonima pre pokazuje snimke na Nick Cok iz Vorld Vildlife Fund kada se vratimo u Iangon.

I dok trgovina raznoraznim nelegalnim proizvodima cveta, niko u državi Va nema nameru da menja status quo. Sarađujući sa svima a opet potpuno slobodno i nesmetano, jasno je zašto je ova oaza jedinstvena u svetu i retko dostupna strancima.

Izvor: Telegraf

Ona ima talenat: Radi 700 čučnjeva dnevno, došla je u šou, počela da TVERKUJE i ostavila žiri u čudi!

Beograđanka Low Z ima 29 godina, bavi se plesom dve decenije, a u emisiju "Ja imam talenat" je došla da bi pokazala Srbiji svoje umeće.

Prva emisija šou programa “Ja imam talenat” u četvrtak, 17. novembra, premijerno je startovala na televiziji Pink, a jedna od takmičarki, kojoj je uža specijalnost tverkovanje, ostavila je četvoročlani žiri u čudu, u sastavu: Srđan Žika Todorović, Danica Maksimović, Rasta Kavali i Ana Nikolić.

Ona se zove Zorica, ima 29 godina, dolazi iz Beograda i dobila je 4 da. Plesom se bavi već 20 godina, takođe i fitnesom, a hobi joj je popularni tverk.

– Igram subotom na jednoj žurki, tu iskljucivo radim tvrek i htela sam da se prijavim da Srbija vidi moj talenat. Mora guza dobro da se oznoji za tverk! – rekla je takmičarka, koja je svojim umećem očarala sve u studiju.

Na pitanje Ane Nikolić da li ima podršku najbližih, Zorica je rekla:

– Imam podršku, ali s obzirom da imam baletsku podlogu i da sam zavrsila DIF, ne mogu da mi kažu ništa.

Takmičarka je otkrila i da ima izuzetno naporne treninge:

– Na treningu radim po 700 čučnjeva, treba mnogo truda i znoja.

Pogledajte kako je Zorica opčinila žiri:

Izvor: Telegraf

Žene lavice: Najhrabrije špijunke u Drugom svetskom ratu

U Drugom svetskom ratu špijunaža je ponekad bila važnije oružje od direktne borbe. Špijunske operacije imale su ogromnu važnost za ishod Drugog svetskog rata jer je to bio jedan od najefikasnijih načina prikupljanja informacija o neprijatelju, njegovim ciljevima, kretanju, tajnom oružju... Upravo zato velikih pobeda u ratu ne bi bilo bez mreže od stotinak špijuna koji su se infiltrirali u neprijateljske redove i rizikujući svoj život izvukle mnoštvo informacija korisnih sa Saveznike.

Pokazalo se kako u špijunskim radnjama žene često i bolje nego muškarci - lakše su ih prihvatali u društvo, zavodile su svojom lepotom, a opet ostavljale utisak nevinosti - sve u svemu dokazale se su se kao bolje u igri pretvaranja.

Jedan od prvih uslova špijunskog posla je spremnost žrtvovanja vlastitog života za domovinu, a ove dame su to višestruko puta činile.

Među top pet špijunki spadaju Nensi Vejk šifrovanog imena "Beli miš", Violeta Sabo špijunskog imena "Lusi", Virdžinija Hal koja se predstavljala kao "Dijana", Odeta Helovs kao "Lisa", i Lisa de Bejsak, šifrovanog imena "Odli".

Nensi Vejk - "Beli miš"

Ova novinarka rođena na Novom Zelandu živela je u Marselju kad je započela invazija Francuske. Pridružila se pokretu otpora kao obaveštajac, ali su je Nemci zarobili. Zbog toga je dobila zadatak da radi na specijalnim operacijama. Poslata je nazad u Francusku, gde je imala zadatak da ubije i sabotira što više nacističkih snaga. U jednoj je prilici ubila stražara golim rukama.

Violeta Sabo - "Lusi"

Bila je britanska obaveštajna oficirka rođena u Francuskoj, a posao joj je bio dobavljati što više informacija o nacistima s okupiranih područja Evrope. Dva dana pre Dana D, Lusi su zarobili časnici SS-a kod francuskog Limogesa. Oni su je ispitivali i mučili, i na kraju je deportovali u nemački logor "Ravensbruck" gde je pogubljena.

Virdžinija Hal - "Dijana"

Bila je američka špijunka koja je delovala u sklopu britanskih obaveštajnih agencija. Nemci su joj dali nadimak "Artemis", a Gestapo ju je smatrao najopasnijom od svih savezničkih špijuna. U martu 1944. vratila se u okupiranu Francusku sa dokumentima koji su joj dali idenitet "Marsel Montanj". Zavarala je Gestapo, pa je stupila u kontakt s pokretom otpora. Mapirala je zone za dostavu hrane iz Velike Britanije i pronalazila sigurne kuće.

Odeta Helovs - "Lisa"

 Bila je obaveštajna oficirka Saveznika. Gestapo ju je privodio 14 puta, ispitivao i mučio u zatvoru "Fresnes". Nakon izlaska, leđa su joj bila trajno obeležena bičem, a iščupali su joj i nokte. U dva navrata je osuđena na smrt, na šta je Nemcima odgovorila "Moraćete se odlučiiti na temelju koje optužnice ćete me pogubiti jer mogu umreti samo jednom". Na kraju je, bez da je odala ijednu informaciju, poslana u logor Ravensbruck.

Lisa de Bejsak - "Odli"

Bila je heroina specijalnih operacija tokom Drugog svetskog rata, a u oktobru 1942. bila je jedna od prvih ženskih agenata koja je padobranom sletela u okupiranu Francusku. Imala je ulogu kurira i veze mreže poznanika.

Izvor:  Newsweek

Sirijska kraljica boja: Ova 8-godišnja devojčica je vunderkind svetskog slikarstva

U svetu pejzaža, mrtve prirode i portreta, 8-godišnja sirijska umetnica Marija Barguti ( ماريه برغوثي‎   ) je već cenjeno ime.

Marija Barguti se ne seća vremena pre rata. Kada je Arapsko proleće stiglo u Siriju, imala je samo tri godine. Danas, Marija ima osam i po godina i jedan je od najvećih otkrivenih umetničkih talenata na Bliskom istoku.

Iako se svog prozora može videti bombardovanje, Marija živi u koliko toliko bezbednom kvartu Damaska.

Njene slike otkrivaju s jezivom emotivnom snagom kako izgleda biti dete u ratom razorenoj zemlji, a svaki potez njene četkice nosi teške poruke onima koji razumeju svet u kojem živi.

"Mislim da pokušava da zašije našu pocepanu domovinu. Uništili su njenu lepotu i nasleđe, ubili njene sinove i raselili njene porodice.", napisao je jedan od korisnika Fejsbuka u komentaru na fotografiju iznad.

Hrabra devojčica uzela je ćetkicu u ruke sa samo šest godina, kada je videla oca kako slika.

"Gledala sam tatu kako slika i odlučila sam da ga imitiram. Jednog dana kada je došao sa posla iznenadila sam ga crtežom koji sam napravila dok nije bio tu i mnogo mu se svidelo. Tata mi daje savete kako da učim iz grešaka i kako da ih ne ponavljam", rekla je Marija za Midl Ist Aj.

Njen otac Basem al Barguti je profesor arhitekture na Univerzitetu u Damasku i veoma je srećan ne samo što živi u bezbednom delu grada, već i što još uvek može svojoj ćerki da priušti pribor neophodan za slikanje.

Za sada Marija najviše voli da slika akvarel, ali i da istražuje različite umetničke pravce, škole i dela velikih majstora.

Voli da slika i ljude i pejzaže, ali kaže da su joj omiljene plaže jer jako dugo nije bila na moru i čak ga se više ni ne seća.

Izvor: Newsweek