Balkanska posla

1. Moj Mujo je jako pažljiv. Triput sedmično me vodi na burek. Ja ga napravim i ispečem, a on mi kaže: ,,Hajd', izađi, bona, iz kuhinje i pojedi i ti malo."

2. Popodne nikad ne spavamo zajedno. On spava sam na kauču u dnevnom, a ja brišem prašinu i perem suđe.

3. Svakog mjeseca, čim dobije platu, kupuje mi poklone. Uvijek dobijem deterdžent za suđe, da se ne mučim i perem na suvo i WC sanitar da ne moram da trljam kadu i pločice samo četkom i vodom. Zato svaki dan kažem sebi: ,,Bona Fato, koje si ti sreće. Pa đe nađe ovakvog čovjeka?!"

4. Rođena sam u novembru, pa mi Mujo za svaki rođendan pokloni čet'ri metra drva i onda gleda kako uživam u poklonu dok ga unosim u podrum. Dok uživamo kraj vatre u peći, ja odmah pomenem da bih za Novu godinu voljela dobiti na poklon dvije tone uglja. Iako kipti od bijesa, uvijek se suzdrži da me ne odalami, al' kaže: ,,Tek si jedan poklon otvorila, a već misliš na drugi." Al' takve smo mi žene, šta s' tu može...

5. On me kao dobar muž tjera da držim dijetu kako bih dobro izgledala. Stavio je ključ na frižider, a ako napravim batake za ručak, on pojede sve, a meni, duša moja, ostavi samo krompir. Kad mu kažem: ,,Mujo, pa nisu nam dijeca na dijeti, ostavi im bar jedan batak", on mi odgovara, ,,jesu, cure su, moraju bit' mršave." Takav je moj Mujo, pravi moderni domaćin koji vodi računa da mu žena i kćerke uvijek budu mršave.

6. Kad šetamo robnom kućom, izgledamo kao zaljubljeni par, jer me on drži za ruku. Lijepo mi je zavrne da ne mogu ništa da pipam.

7. On neće da s' ja mučim, pa me svake noći istjera iz spavaće sobe da ne bih morala slušati njegovo hrkanje.

8. Što jes', jes', ne da mi da sama radim po kući. Uvijek natjera mene i moju majku da zajedno radimo.

9. Nikad se ne kupa bez mene. Jednom mjesečno fino me zamoli da mu ugrijem vodu, naspem u kadu i da mu istrljam leđa. Uvijek plače ako ga šampon ujede za oči, al' šamar mi lupi samo ako ga baš jako peče. Ako budem dobra i ne ujede ga nikako za oči, onda me pusti da se okupam u istoj vodi kad on izađe iz kade. Srce moje najveće!

Srpkinja koja se sprema za Mars: Nosi samo 3 stvari, nikad ne biste pogodili šta!

Srpkinja Ljubinka Nikolić, koja živi u Kini, čeka treću fazu selekcije kako bi bila među prvom ekspedicijom koja će naseliti Mars.

Dvesta hiljada kandidata želelo je mesto u nesvakidašnjem, revolucionarnom programu MarsOne (detaljnije ovde), koji ima za cilj da ustanovi trajnu naseobinu na Marsu.

Plan je da se svake dve godine na četvrtu planetu od Sunca šalju grupe od po četvoro ljudi, od čega će prva biti lansirana 2022.

Među 100 izabranih je i Srpkinja Ljubinka Nikolić, koja je za Espreso podelila svoja očekivanja, nade, kao i kako ide dalji tok selekcije, s obzirom da će samo 24 Zemljana moći da otputuje na crvenu planetu. Da li će među njima biti naše gore list?

Ona je diplomirala geologiju u Beogradu, magistrirala je geografiju u Njujorku, a obišla je skoro ceo svet. Trenutno živi i radi u Kini.

Sad čeka dalji tok selekcije, i sve je bliža odgovoru: da li će biti ta?

- Treća faza još uvek nije krenula. Znamo da ćemo se  takmičiti nedelju dana u timskim i individualnim aktivnostima, sličnim onima kojima prolaze i NASA astronauti - kaže ona u razgovoru za naš portal. 

Nakon ove faze uspešni kandidati biće testirani i u potpuno izolovanoj komori.

Kaže da je upoznala neke od drugih kandidata ovog programa, ali samo virtuelno.

- Da,  upoznala sam dosta njih ali samo preko Facebook-a. Radujem se danu kada ću sve sresti uživo - kaže Ljubinka. Inače u top 100 kandidata ima raznih nacija, a nama je najbliži i jedan 30-ogodišnji Hrvat.

Nismo mogli da ne pitamo i kako je došla na ideju da se uopšte prijavi za ovaj program. 

Izvor: Espreso

Gospodarica krava: Zov ove Šveđanke je nešto što nas vraća u drevna vremena

Starinski zov ove farmerke zvuči kao iz bajke

Da li ste imali iskustva sa stokom? Ova devojka jeste i u tome je majstor.

Jona Jinston svojim umilnim glasom doziva stado krava, koji je bez pogovora slušaju i mirno dotrčavaju do nje. Pogledajte kako to čarobno izgleda:

Ovaj drevni zov, poznat kao "kulning", koristi se vekovima u Skandinaviji. Jona je još kao mlada bili zaintrigirana ovim zvukom, koji je rešila da dovede do savršenstva. Koliko lepo. I mi bismo je slušali.

Izvor: Espreso

Kao da se kupate u voćnom jogurtu od jagode: Ružičasto jezero Retba u Senegalu

Senegal, država smeštena na obali Atlantskog okeana u zapadnoj Africi, dom je jedinstvenog prirodnog fenomena, slanog jezera Retba neobične ružičaste boje.

Jezero Retba leži 35 kilometara severoistočno od Dakara, glavnog senegalskog grada i često je završna stavka svetski poznate trke, Dakar Reli. Površina jezera je tri kvadratna kilometra. Jezero ima visoku koncentraciju soli pa se u njemu, kao i u Mrtvom moru, vrlo jednostavno pluta.

Izvor: Espreso

Drama: Srbin pobegao iz plemena kad su hteli da ga žene. „Trčao sam 18 sati preko vulkana, jedva živ ostao!“

Viktor Lazić, književnik, advokat i jedan je od najvećih srpskih putnika, čovek poznat kao Srbin koji je svet obišao Ladom ispričao je svoje neobično iskustvo o tome kako je bežao iz jednog plemena, kada je shvatio da je – mladoženja!

Na put nikad nije krenuo sa punim budžetom, a tamo gde otputuje uvek je pronalazio neki posao kako bi zaradio novac za ostatak puta. Kada je diplomirao na Pravnom fakultetu porodica mu je kupila ladu sa kojom je i obišao dosta zemalja.

Uvek ide sam pa sa sobomo nosi lutku i to tako da u toku noći se vidi prvo njena glava, pa kad bi ih neko napao, napao bi prvo nju.

Na putovanju u Indoneziju Viktoru su se dogodile zaista dve čudesne stvari. Naime, umalo ga nisu oženili u jednom plemenu i upoznao je prave pirate.

 „Obe stvari su se dogodile na magičnoj Sumatri: od nesuđene neveste pobegao sam jedva, bežeći preko padina aktivnih vulkana i menjajući više prevoznih sredstava.

Nisam ja planirao ženidbu, daleko od toga: prostu izjavu da mi se devojka dopada i malo koketiranja meštani su shvatili kao pristanak na ženidbu i brzo mi već za sutradan priredili veselje. Ja isprva nisam ni shvatio da se radi o mom venčanju, priseća se Viktor. Od nesuđenog venčanja glavom bez obzira sa tog mesta bežao je više od 18 sati.

„Ujutru kad sam se probudio počela je ceremonija i ja sam se obradovao da ću imati prilike da vidim njihove tradicionalne nošnje i običaje. Kada sam pitao šta rade, rekli su da je u pitanju venčanje, a kada sam pitao čije u čudu su me pogledali i pokazali da je moje. Bežao sam više od 18 sati. U toj bežaniji teško sam se razboleo, da sam čak u trenucima pomišljao da živ neću doći do kuće…

Zalutao sam u sledeće pleme, u kome vlada matrijarhat – dakle žene su čak jedine sa pravom vlasništva! Muškarci čak ni svoju odeću ne poseduju. Tamo me je lečio lokalni vrač, i tvrdio je da je prethodno pleme na mene bacilo magiju“, opisuje Viktor.

Izvor: Srbija danas