Ako je verovati većini muškaraca, krigla hladnog piva u njima izaziva osećaj ogromnog blaženstva. Znamo i zašto. Rezultati najnovijeg istraživanja koje su obavili američki naučnici, koristeći pet-skener, pokazali su da najpopularniji fermentisani napitak stimuliše u mozgu muškarca proizvodnju dopamina, hormona zadovoljstva.
A tek kada se neopisiva radost zbog pobede omiljenog sportskog tima, kojoj se nazdravlja najčešće s pivom u ruci, jasno je da se osećaj blaženstva podiže na kub.
Naravno da se u drevna vremena nije znalo za dopamin, ali već tada je primećeno da je posle ispijanja osvežavajuće penušave tečnosti, koja se dobijala potapanjem žitarica u vodu, čovek bio bolje volje i da je osećao nalet snage.
A pivo je otkriveno, kaže legenda, tako što je jedan pekar zaboravio na suncu testo i ono se pretvorilo u tečnost koja mu se veoma dopala. Ipak, najvernije pivopije pivo nazivaju „tečnim hlebom“ zbog činjenice da su ga ljudi proizvodili od pšenice i vode i to pre nego što su naučili da mese hleb. Prvo pivo pravili su Sumeri, u dolini Tigra i Eufrata, oko 6.000 godina p.n.e.
Udrobili bi hleb i žitarice u vodu i ostavili ih da fermentišu na suncu. Dobijena tečnost ispijana je iz zemljanog vrča pomoću cevčice od trske da se sa gutljajima ne bi povukao talog, odnosno zrna ječma, budući da pivari iz Mesopotamije nisu cedili pivo. U najboljem delu vavilonske književnosti, „Epu o Gilgamešu„, ostalo je zabeleženo da božanstva „pivo piju trskom, a taj im napitak ukloni brige i razveseli im srce“.
Pivo se pominje i u prvom pisanom zakoniku na svetu! Naime, klinastim pismom na kamenu, ostalo je zabeleženo da je vavilonski kralj Hamurabi naredio da „pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“, ali i da „u pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali“. Koliko li bi žena danas gorelo na lomači? Statistika je na ovo dala odgovor. Trećina pivopija.
Na sumerskim glinenim pločicama uklesan je postupak spravljanja piva i najstariji recepti. Tako su nam i ostala svedočanstva da je u to doba za njegovo spravljanje korišćen ječam, da su ga pravile žene i da je postojalo 19 vrsta piva (danas ih ima više od 30.000) kojim su katkad plaćani radnici ili je izvoženo u Egipat.
Pivo je u Egiptu korišćeno za opijanje, lečenje, okrepljenje i bilo je zamena za nečistu vodu. Čim je ustanovljeno da daje energiju, postalo je deo obroka robova koji su gradili piramide.
U to doba hmelj, danas glavni začin koji pivu daje penu i prijatnu gorčinu i ima ulogu konzervansa, još nije korišćen. Ta praksa započeta je tek u srednjem veku. Ali, zato su drevni narodi pivu ponekad dodavali med, mirođiju, bosiljak, seno, nanu, maslačak, pelin, šafran, pa i školjke. Sve to govori da piva s posebnim ukusom, kakva se danas reklamiraju, nisu savremeni izum.
Preko Egipta ovaj „tečni hleb“ stiglo je i do Evrope, u kojoj je doživelo mnoge „metamorfoze“. Do tada su ga pravile isključivo ženske ruke, a onda, kada se proizvodnja preselila u manastire, udahnut mu je novi ukus. Naime, kaluđeri su prvi pivu, iz medicinskih razloga ali i boljeg konzerviranja, dodali hmelj. Proglasili su ga „hrišćanskim lekovitim napitkom“ i kao takvo ono je postalo deo kaluđerske trpeze, čak i za vreme posta!
Međutim, kako se pivo pravilo ne samo od ječma već i od drugih žitarica (u Africi od prosa, u Južnoj Americi od kukuruza, u Rusiji od raži, u Aziji od pirinča…), pa se u krčmi nije znalo koja od njih se nalazi u pivskom peharu, bavarski vojvoda Vilhelm Četvrti je 1516. godine doneo zakon o čistoti piva. Propisao je da ono mora da se sastoji isključivo od ječma, hmelja i čiste vode (kvasac je dodat kasnije).
U Nemačkoj se toga i danas pridržavaju, a koliko drže do pivarske tradicije govori i činjenica da se u ovoj zemlji, u Minhenu, od 1810. godine održava i „Oktoberfest„, najstarija svetkovina piva. Ustanovio ju je bavarski kralj Ludvig Prvi, želeći da sa sugrađanima podeli radost što se ženi sa saksonskom princezom Marijom Terezom.
U 19. veku počele su da se osnivaju velike fabrike piva, a danas u proizvodnji prednjače Nemačka, Velika Britanija, SAD, Češka, Belgija i Irska. Belgijski pivari u svoja piva dodaju voće, pa i čokoladu, da bi im podarili savršen ukus, a poznat je i belgijski način točenja piva. Naime, dobri poznavaoci ovog najprodavanijeg slabijeg alkoholnog pića kažu da je poželjno da se pivo kada se sipa u čašu peni tako da se čvrsta i gusta pena zadrži na površini barem tri minuta.
Pena ne samo da pivu daje miris i gorčinu, već i stvara izolaciju između piva i spoljašnje sredine. Uprkos tome, mnogi vole da piju pivo bez pene, pa ga sipaju duž ivica čaše ili krigle. Belgijanci na to ne pristaju. Oni pivo toče tako da na vrhu čaše stvore „tri prsta“ pene. Deo koji prelazi ivicu čaše odstranjuju jer je puna ugljen-dioksida koji može da izazove glavobolju, gorušicu i da oteža varenje.
Mnoga ispitivanja potvrdila su koliko je pivo lekovito. Bogato je vitaminima iz B grupe, antioksidansima, proteinima, ugljenim hidratima, mineralima. Osim što nas osvežava i, kako uz njega najčešće stoji – gasi žeđ, ono ima blagotvoran uticaj na mnoge organe. Smanjuje napetost i nervozu, pa otuda i krilatica „pivce za živce„. Poboljšava cirkulaciju i rad srca, a zbog kalijuma reguliše nivo tečnosti i krvni pritisak. Zahvaljujući njemu, snabdevamo se mnogim mineralima, a u kojoj meri, to zavisi od zemljišta na kojem su uzgajani hmelj i ječam.
U svetu se gotovo svakog minuta popije šest miliona litara piva, a u Srbiji godišnje oko 73 litra po stanovniku, što nas smešta samo u zlatnu sredinu. Stoga poslovni ljudi neprestano nastoje da pivopijama izađu u susret. Tako je nedavno napravljeno i pivo bez glutena, kako bi i oni koji su alergični na gluten iz pšenice i ječma mogli da se pridruže armiji uživalaca u ovom piću.
A, oni koji se izjašnjavaju kao najveći među najvećim uživaocima u piću s penom, imaju priliku čak i da se brčkaju u njemu! Za njih je pivara „Štarkeberg“, u blizini Minhena, otvorila banjski centar sa bazenima napunjenim pivom. Bazeni su smešteni u podrumu i podsećaju na turska kupatila. U njima možete da se banjate po ceni od 298 dolara. Pravo sa „Oktoberfesta“ u bazen ispunjen pivom… Tako izgledaju i san i java pivopija 21. veka.
Formula savršene pene
Stručnjaci tvrde da pivo nije dobro ako se u čaši ili krigli ne formira sloj guste, čvrste pene. Ali, taj efekat, nažalost, kratko traje. Ipak, matematičari Robert Mekferson i Dejvid Srolovic iz Instituta za napredne studije u Njujorku, su uz pomoć matematike došli do formule za savršeno pivo!
Jednačina do koje su došli objašnjava kako nastaje pena i zašto je pena piva kao što je „Ginis“ gušća, čvršća i duže traje od ostalih vrsta ovog napitka. Kako penu od piva čini gusta mreža mehurića koji plivaju u tečnosti, oni su ustanovili da se tajna krije u posebnom sastavu ove komplikovane mrežaste strukture mehurića.
Pivske zanimljivosti
* Pivo je, posle čaja, najpopularniji napitak na svetu. Ubraja se u slabija alkoholna pića, jer ima od 3—13 procenata alkohola, a prosečno pivo gotovo u potpunosti je sačinjeno od vode (92%)
* Prema dnevniku sa broda „Mejflauer“, kojim su prvi kolonisti stigli u SAD, oni su se iskrcali na obalu kod današnjeg Plimuta, iako su nameravali da odu mnogo dalje, zato što im je na brodu ponestalo piva
* Prvi Amerikanac koji se popeo na Mont Everest 1963. godine, Džim Vitaker, u rancu je poneo konzervu piva i svoj podvig obeležio je sa uživanjem, uz gutljaje piva
Najskuplje i najjače
* Najjače pivo na svetu je „Sink the Bismarck“, jer sadrži 41% alkohola, napravljeno je u Škotskoj sa ciljem da „obori“ i najupornije pivopije, a flaša košta 85 dolara
* U najskuplja piva na svetu spadaju belgijsko „End of History“ (pakuje se unutar punjenih životinja, pa ga ispijate doslovno iz njihovih usta, košta 765 dolara, a proizvedeno je samo 12 flaša – 7 lasica, 4 veverice i jedan zec), zatim egipatsko „Tutankamon ejl“ (stiže iz pivare kraljice Nefretiti a napravljeno je po prastaroj recepturi, postoji hiljadu boca a prva je prodata za 7.686 dolara), američko pivo „Utopias“ (sadrži 27% alkohola, stari godinama u buradima od šerija, brendija, burbona i viskija i košta 150 dolara), „Antarctic Nail Ale“ napravljeno u Pertu (smatra se najčistijim na svetu jer se pravi od vode sa Antarktika, boca košta 800 dolara).
Izvor: Novosti
Нема коментара:
Постави коментар