Mnogi vole da veruju u ideju duše, i vrlo često posežemo za empirijskim objašnjenjima kako bismo učvrstili naša religiozna verovanja u potrazi za potvrđujućim dokazom.
Čini se da je takav dokaz prisutan još od 1907. godine kada je doktor Iz Masačusetsa, Dankan Mekdugal, osmislio seriju eksperimenata kojima je očekivao da će uspeti da izmeri težinu duše.
MekDugal je proučavao šest smrtno bolesnih pacijenata na specijalnom krevetu vagi mereći njihovu težinu pre, tokom i posle smrti.
Dobijeni rezultati su bili različiti, ali je on zaključio da postoji malo gubljenje težine nakon smrti – 21 gram u proseku. Tako se zove i film Alehandra Gonzalesa Inaritua iz 2003. godine.
Ovo otkriće izazvalo je burne polemike i činilo se da je dokaz postojanja ljudske duše.
Međutim, nakon detaljnog posmatranja njegovih metoda, naučnici današnjice otkrili su da je Mekdugal načinio velik broj grešaka.
Mekdugal je imao veoma mali uzorak, svega 4 od ukupno 6 pacijenata, i njegovi rezultati nisu bili dosledni. Precizan trenutak nečije smrti nije uvek jasan, čak ni danas a kamoli 1907. godine kada su medicinske metode bile znatno manje suptilne.
Težina ljudske duše bila je samo rezultat lošeg istraživanja, iako mnogi i danas veruju u nju.
Izvor: Mondo
Нема коментара:
Постави коментар