Ćudljive cene hrane i rast svetske populacije navode na pomisao da sadržaj našeg tanjira u budućnosti možda neće biti ni sličan današnjem. Šta ćemo jesti za 20 godina – mozgali su britanski prehrambeni futurolozi, a preneo ”Bi-Bi-Si”. U britanskom kraljevstvu su, na primer, zaključili da cene mesa imaju značajan uticaj na jelovnik prosečnog podanika. Pojedinci iz tamošnje industrije procenjuju da bi u narednih pet do sedam godina ono moglo da poskupi duplo, što bi šniclu moglo da učini luksuznom robom.
- Na Zapadu smo odrasli sa mnogo jeftinog mesa u izobilju. U budućnosti, međutim, zbog rasta cena, moraćemo mesu da tražimo zamenu – kaže futurolog Morgejn Gej.
Evo i njenih predloga za zamenu, a možda je bolje da ih ne čitaju oni sa slabijim stomakom…
Insekti. S njima je situacija potpuno čista. Gejova ih naziva ”mini-stokom” (!). Ova bića obezbeđuju jednako nutritivne vrednosti kao i crveno meso i veliki su izvor proteina, tvrde holandski naučnici sa Univerziteta Vageningen. Jeftiniji su za uzgoj od ”obične” stoke, piju manje vode i manje zagađuju. Čak 1.400 vrsta insekata ljudi mogu da jedu! I ne misli se na užasne prizore sa čudnim stvorenjima koja vire iz tanjira: umesto toga, hamburgeri i kobasice od skakavaca postaće realnost, kaže gospođa Gej.
U velikom delu sveta insekti su odavno popularna hrana (Tajland, Japan, Afrika), ali – kako naterati ”razmažene” zapadnjake (Evropljane i Severnoamerikance) da ih prihvate u svojim tanjirima? Postaće populrni kada se ”odmaknemo” od reči ”insekt” i počnemo da koristimo termin poput ”mini stoka”, smatra Morgejn Gej.
Zvučno poboljšana hrana. Dobro je poznato da izgled i miris utiču na naš izabor obroka, ali sada na Oksfordu istražuju i efekte zvuka na ukus! Već su stigli da ustanove kako određeni tonovi čine hranu slađom ili gorčom…
Nauka se već dokazuje i u praksi: restoran ”Debela patka” kuvara Hestona Blumentala nudi jelo ”Zvuci mora”, koje se servira sa ”ajpodom”, a on reprodukuje – morske zvuke. Navodno to čini ukus hrane svežijim.
Istinski cilj eksperimentatora je da, koristeći muziku, uklone nezdrave sastojke iz jela (poput šećera), a da konzumenti to i ne primete.
Meso iz epruvete. Ove godine, holandski naučnici uspešno su u laboratoriji stvorili veštačko meso – lignjoliko mišićno tkivo iz kravljih matičnih ćelija. Nadaju se da će do Nove godine pripremiti prvi hamburger.
Nedavnom studijom na Oksfordu ustanovljeno je da bi ”uzgajanje” mesa u laboratorijama umesto klanja životinja, značajno smanjilo efekat staklene bašte, potrošnju energije i vode… A biće moguće stvoriti takvo meso u kojem će biti manje masti a više hranljivih materija.
Alge. Iako na dnu lanca ishrane, upravo bi one mogle da reše problem nedostatka hrane na našoj planeti. S obzirom na to da su zemljište i sveža voda veoma deficitarni, velika prednost algi je to što ih je moguće gajiti – u okeanima. Pojedinci već predviđaju da bi to moglo da postane vodeća poljoprivredna grana. Japanci već imaju velike farme algi.
I prosečan Srbin tako je još jednom dobio poruku – da treba da se menja. Ako je za utehu našim i svetskim gurmanima, futurolozi su se do danas pokazali kao najbesmislenija sorta među radnom snagom. Da je bilo po njihovom, do sada bismo letovali na Mesecu, vozili masovno privatne avione na atomski pogon i imali u sebi veštačka srca… usled nepravilne ishrane.
Izvor: Večernje novosti
Нема коментара:
Постави коментар