Naučno-fantastični scenario u borskoj bolnici: Kada su lekari videli organe ove pacijentkinje, ostali u u šoku!

Kada su lekari Opšte bolnice u Boru primili pacijentkinju iz okoline tog mesta zbog bola u trbuhu nisu ni slutili da je u pitanju slučaj za koji su do tada videli samo na televiziji.

Pacijentkinja je spadala u grupu „jedan u milion“ jer su joj unutrašnji organi na suprotnim stranama!

„U pitanju je veoma redak slučaj, poznatom kao „situs inversus“, koji je karakaterističan za 0,01 odsto svetske populacije. Kod „situs inversusa“, unutrašnji organi su rapoređeni na suprotnim stranama od uobičajenih. Najprostije rečeno, kao da ih gledamo u ogledalu“, kaže hirurg dr Goran Joksimović.

Za „situs inversus“ je karakteristično da se srce, umesto na levoj, nalazi na desnoj strani pluća, dok je jetra, umesto na levoj, smeštena na desnoj strani tela.

„Pacijentkinja je primljena sa simptomima napada slepog creva, ali je bol bio na levoj strani trbuha. Brza analiza je pokazala da je u pitanju „situs inversus“, tako da smo i operaciju obavili na suprotnoj strani od uobičajene“, kaže dr Joksimović.

Pacijentkinja se oporavlja, sve je proteklo u najboljem redu, a lekari će pamtiti ovaj nesvakidašnji slučaj.

Izvor: Govori Srbija

Apokalipsa sutra: Ni nuklearna bomba nije najgore što može da zadesi planetu

Kroz razvoj ljudskog roda — od noža, preko baruta, do nuklearnih tehnologija — imali smo primere upotrebe i zloupotrebe tehnologije. Tako je i sa veštačkom inteligencijom. Stvar je političke volje, s jedne strane, a s druge strane etičkih principa kojih će se donosioci političkih odluka držati ako odluče da tu tehnologiju zloupotrebe.

Veštačka inteligencija razvija se u pravcu da postane kreativna, konstatuje za Sputnjik Zoran Stanojević, urednik na Javnom servisu i čovek koji prati generalne trendove u razvoju novih tehnologija.

Ono čega se najviše plaše naučnici poput Stivena Hokinga, dodaje Stanojević, jeste da bi takva veštačka inteligencija bila u stanju da bude samodovoljna, da počne da proizvodi drugu veštačku inteligenciju i bukvalno da pomoću robota zavlada svetom.

Hoće li fantastika postati realnost

„To je, da kažemo, neki naučno-fantastični scenario koji nije nemoguć, ali gledano iz naše sadašnje perspektive nije baš toliko realan. Elon Mask, vlasnik ’Tesla motorsa‘, čak tvrdi da je to veća opasnost nego Severna Koreja u ovom trenutku“, sugeriše Stanojević.

Pomenuti Mask je, komentarišući predviđanje predsednika Rusije Vladimira Putina da će onaj ko postane lider u oblasti veštačke inteligencije postati „gospodar sveta“, najavio da će uskoro sve zemlje postati jake u informatici, a da će konkurencija za nadmoć u veštačkoj inteligenciji na nacionalnom nivou verovatno biti uzrok Trećeg svetskog rata.

Vidimo da će se ići sve dalje u razvoju takozvanog pametnog naoružanja, napominje Stanojević, koje je u stanju da prepozna protivnika, da ga gađa i uništi, a da pritom ne rizikuje ljudski život sa svoje strane.

„Dakle, neko ko je u stanju i dovoljno bogat da napravi dovoljan broj nekakvih dronova ili samohodnih oružja bio bi sposoban da napadne bilo kakvu državu i da je bez ikakvih ljudskih gubitaka osvoji, a da pritom ti roboti ratnici bez problema pronalaze ljudske ciljeve i uništavaju ih ili već šta god drugo bilo na meti. To je realan strah jer se svet zaista u ovom trenutku razvija u tom pravcu“, upozorava Stanojević.

Granica je budžet, smatra on, jer će u nekom trenutku novac da se ispostavi kao problem i umesto da se napravi neki savršeni robot, onog trenutka kad bude postojao uređaj koji može da ratuje neko će reći: „Hajdemo, dovoljno je sa time, šaljemo ga u rat“.

Možemo, sumnja Stanojević, imati nedovršene uređaje koji će moći da obave neki posao, ali neće biti prepametni, neće razlikovati previše ciljeve i onda može da se desi da gađaju nekoga ko ne treba da bude meta ili da imaju neku grešku, pa da se pokrenu i protiv onog ko ih je napravio.

„Postoji realan strah da u razvoju veštačke inteligencije odemo predaleko, da dobijemo uređaje, odnosno veštačke mozgove, koji su pametniji i kreativniji od ljudskog mozga. Druga realnija varijanta je da napravimo uređaje koji su dovoljno pametni da možemo da ih koristimo, ali nedovoljno savršeni da ne prave greške“, rezonuje Stanojević.

Zloupotreba pametnog oruđa

Opasnost je, upozorava on, da će postojati uređaji koje bi neko mogao da pošalje u bilo kakav rat ili u pljačku banke i u nešto što će se suprotstavlja ljudima, a da za to ne postoji dovoljno dobar odgovor.

Zamislimo samo kako bi izgledao neki takav teroristički robot koji je u stanju da se provuče pored kontrola i ne rizikuje ništa, dodaje Stanojević, jer su bombaši-samoubice problem, a ovaj bi bio potpuno sposoban da prođe svuda i da napravi veliku štetu.

„Za naše današnje racionalne umove teško je zamisliti da bi jednog dana, kao što imamo robote koji sklapaju automobile u nekoj fabrici, neko prvo napravio robote koji menjaju menadžere i prodaju te automobile, a onda da nastane jedan toliko dobar robot da postane direktor fabrike i na kraju da je otkupi. To zaista zvuči kao naučna fantastika, ali naučnici nas ubeđuju da takva stvar nije nemoguća“, podvlači Stanojević.

To je, ukazuje docent na Fakultetu bezbednosti Nenad Putnik, prevashodno politički problem, ali i etičko pitanje. Ako razmišljamo uopšte o odnosu tehnologije i njene upotrebe i zloupotrebe, ističe Putnik za Sputnjik, onda možemo da kažemo da tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loša, da se može upotrebljavati u dobre svrhe, ali da se može i zloupotrebljavati.

„Kroz razvoj ljudskog roda — od noža, preko baruta, do nuklearnih tehnologija — imali smo primere upotrebe i zloupotrebe tehnologije. Tako je isto stvar i sa veštačkom inteligencijom. Stvar je političke volje s jedne strane, a s druge strane etičkih principa kojih će se donosioci političkih odluka držati ako odluče da tu tehnologiju zloupotrebe“, podseća Putnik.

Tehnološki napredne zemlje oduvek traže nove mogućnosti za vođenje novih ratova, naglašava on, a ideal kojem se teži su ratovi bez krvi u kojima ne bi stradali vojnici. Naravno, vojna industrija podstiče razvoj novih tehnologija, ističe Putnik, a većina tehnologije koju danas koristimo je nastala pod okriljem vojske.

„Kad god počne da se govori o ograničenjima to znači da je kasno. Nauka je otišla toliko daleko da očigledno naučnike hvata strah od onoga što dalje može da se proizvede. Prema tome niko ne može da ograniči nekoga. Kad se napravi nuklearna bomba, niko ne može da kaže da ona jednog dana neće doći u pogrešne ruke“, zaključuje Stanojević.


Izvor: Govori Srbija

Beogradska svraka odvrnula slavinu, popila vodu, a zatim elegantno odletela ispred zapanjenih prolaznika!

Poznato je da su svrake veoma inteligentne ptice, a da je to istina potvrdila je jedna beogradska svraka koja je našla način kako da utoli žeđ i tako zasenila prolaznike.

Pošto je česma bila zatvorena, te svraka nije mogla da popije vodu ona je odlučila da primeni znanje koje svakodnevno viđa na ulici. Kljunom je odvrnula slavinu, a zatim je prišla i popila vodu.

Ova scena bila je jako interesantna prolaznicima, a neki su čak stigli da naprave i par fotografija.

Oduševljenje se nizalo u komentarima na društvenim mrežama nakon postavljanja fotografija, a neki od korisnika su čak podelili ono što su do sada viđali na ulicama.

– Ja sam je jednom snimio kako krcka orahe na semaforu. Baci orah mirno na ulicu i sačeka da ga pregazi automobil, pa kad se upali crveno svetlo pojede na miru – napisao je jedan oduševlejni posmatrač .

– Izgledalo mi je da je uvek svesna da se zeleno pali za 15 sekundi. Nedavno sam čak čitao istraživanje po kome bi svrake mogle biti najinteligentnije životinje na svetu, čak i iznad majmuna i delfina – glasi komentar jednog korisnika.

Izvor: Govori Srbija

Jezivo: Šta je ulovio čovek iz Teksasa?

Čovek iz Teksasa ulovio je ogromnu žabu, a fotografija sa njegovim gigantskim ulovom veoma brzo je postala viralna.

Na Fejsbuk stranici „Asocijacije lovaca južnog Teksasa“, Markus Rengel je ulovio ogromnu žabu u blizini ribnjaka u Bejtsvilu u Južnom Teksasu.

Portparol teksaškog Odeljenja za divlje životinje potvrdio je da je fotografija stvarna i da nije fotografski obrađena, ali da je žaba prosto slikana iz ugla iz kojeg izgleda ogromno.

„Nije velika koliko izgleda, nego je žaba postavljena prema kameri, tako da imate utisak da je veća nego što jeste. Mada, istina je da je primerak baš veliki i da teži šest kilograma“, potvrdio je Steve Lightfot.

Izvor: Govori Srbija

Ko tu zaroni, ne vraća se: Pronađeno jezero ispod mora

U Meksičkom zalivu, duboko ispod površine mora, krije se jedno neobično jezero. Svako ko pokuša da uđe u njega će pokajati, kaže profesor Erik Kords sa Univerziteta Templ.

Kords je jedan od naučnika koji su istraživali spomenuti bazen, koji se u naučnom časopisu „Okeanografija“ naziva još i „džakuzijem očaja“.

„Ovo jezero predstavlja jednu od najneverovatnijih stvari koje možemo da pronađemo u dubokom moru. Ako krenete prema dnu okeana i gledate u jezero ili reku koja teče, cela scena izgleda kao da je s drugog sveta“, rekao je Kords.

Voda u ovom neobičnom morskom jezeru je oko pet puta slanija od vode koja ga okružuje. Osim toga, sadrži veliku koncentraciju metana i vodonik-sulfida, koji sprečavaju njegovo mešanje s vodom okolnog mora.

Za životinje i ljude koji uplivaju, odnosno zarone u njega, toksična koncentracija elemenata je vrlo verovatno smrtonosna. U takvim uslovima mogu da prežive jedino bakterijski oblici života, crvi i škampi

VIDEO 

Izvor: Govori Srbija