Kako je Srbin postao kralj afričkog plemena?

Ljudi iz naše zemlje su u potrazi za boljim životom ili sticajem okolnosti naselili svaki kutak planete, nalaze se na svakom kontinentu, ali malo ko, u stvari verovatno niko ne može da se pohvali činjenicom da je, osim iskustva, stekao i titulu – kralja.

Upravo to se dogodiilo geometru beogradskog „Energoprojkta” Molotovu Moci Saviću iz Kuršumlije. Stanovnici malog mesta Išijagu u Eboni Stejtu, republici na jugu Nigerije, inaugurisali su Savića u svog počasnog kralja čime je postao prvi belac sa titulom počasnog kralja ovog milionskog afričkog plemena.

Novi kralj je dodirom lepeze od lavlje kandže i antilopine kože pomazio do zemlje sagnute podanike koji su se tiskali uz svog velikodostojnika ne bi li od njega dobili blagoslov.

– Pleme Igbo broji šesnaest miliona ljudi, njegovi pripadnici su vrlo gostoljubivi, rasuti su po celoj Nigeriji, kao veliki trgovci, stručnjaci raznih profila. Kada uđete u njihovu kuću, dobijate palmino vino u znak dobrodošlice, kao kod nas slatko, ili nekada hleb i so. To piće je egzotično i veoma ukusno, a drugi njihov nacionalni specijalitet je burgutu, rakija od šećerne trske. Za počasnog kralja plemena Igbo krunisan sam u znak velikog prijateljstva, gostoprimstva i izuzetno uspešne petnaestogodišnje saradnje, na šta sam im ja veoma zahvalan i ponosan – rekao je Savić.

Molotov Savić je rođen u Kuršumliji 1947. godine. Za svoje ime Molotov saznao je tek pri upisu u geodetsku školu, kada je priložio krštenicu koju su mu svojeručno potpisali kum Miloje i pop Trojko. No, prezime Staljinovog ministra u njegovom imenu nije mu smetalo da putuje po celom svetu i učestvuje u izgradnji najvećih svetskih investicionih projekata.

Bio je angažovan na velikom broju projekata u Srbiji, Aziji i Africi, a u Nigeriji se najduže zadržao i stekao mnogo dobrih prijatelja. Na kraju svega toga, ta prijateljstva su i krunisana ovom počasnom kraljevskom titulom.

Izvor: Top Novosti

Čudo kraj Podgorice: U selu Dinoša postoji drvo iz kojeg izvire voda!

U mestu Dinoša, na oko pet kilometara od Podgorice nalazi se neobično drvo iz kojeg izvire voda.

Iako još nije zapisana nijedna legenda vezana za ovu neuobčnu pojavu, meštani ovo čudo prirode nazivaju darom od Boga i poklonom majke prirode.

Ipak, sa stručne strane gledano, u pitanju je prirodni, redak fenomen. Naime, drvo koje mnogima zaokuplja pažnju je zapravo dud čiji se korenski sistem u ovom slučaju nalazi na sezonskom frontu vodoizvorišta.

U korenu murve, koji je iz porodice dudova, nalazi se izvor koji se probio i stablo zapravo služi kao “cev” za preliv vode.

Sve nastaje usled velikih količina padavina, tačnije u prolećnim i jesenjim mesecima, a leti dolazi do smanjenja vode ili do potpunog nestanka.

Zbog starosti same murve, prošupljenosti njenih korijena i samog stabla dolazi do ovog fenomena.

Ovo se naravno dešava samo prilikom dugotrajnijih pojava jačih podžemnih voda koje izlaze na površinu tokom trajanja duže kišne sezone pod pritiskom.

Stručnjaci pojašnjavaju da ovaj prirodni fenomen traje preko 150 godina.

Brojni Podgoričani zapravo i ne znaju da ovaj redak fenomen postoji u okolini njihovog grada.

VIDEO

Izvor: Govori Srbija

Rođendanski skok u smrt: Pokušaj oca osmoro dece da napravi geg završio tragično!

Snimak pokazuje trenutak kada je otac osmoro dece očigledno okliznuo i pao u provaliju, a sve u pokušaju da snimi rođendanski video.

Snimak objavljen na Fejsbuku u nedelju pokazuju Halila Daga, koji stoji na vrhu stene u gradu Urfa u južnoj Turskoj i podiže obe ruke za slikanje.

On skače sa stene sa trijumfalnim uzvikom, ali gubi ravnotežu pri doskoku, i klizi prema ivici 164 metra visoke litice.

Njegov šokirani prijatelj viču i pokušavaju da mu pomognu, bez koristi.

Dag, 38, sleteo je na dno litice u blizini kurdskog restorana i odveden u bolnicu u Balikligol, gde je umro.

Izvor: Kurir

Kamiondžija skupljao 30 godina kovanice u Nemačkoj: Kada je umro, porodica je nasledila dve i po tone blaga!

Jedan vozač kamiona sa severa Nemačke skupljao je kovani novac punih 30 godina, a većinu sakupljenih kovanica pakovao je u plastične kese. U to vreme, nemačka valuta još je bila marka, a sakupljeni novčići najmanjih apoena od jednog ili dva pfeniga.

Kada je u maju ove godine preminuo, njegova porodica je nasledila preko milion kovanica, ukupne težine dve i po tone. Tolika količina “metala” zadala im je više brige nego radosti.

Po uvođenju eura kao zvanične valute Nemačka je postala jedna od zemalja koje su odlučile da će njena nekadašanja valuta nemačka marka i dalje imati vrednost, odnosno da će u neograničenom roku moći da se zameni za euro.

Zahvaljujući tome porodica pokojnog kamiondžije dobila je priliku da iskoristi nasleđeni metalni novac.

Kese prepune kovanica članovi porodice su odneli u jednu pokrajinsku banku, koja je taj novac prosledila Centralnoj banci Nemačke, čiji je službenik Volfgang Kemerajt morao da izbroji sve novčiće kako bi se saznalo o kolikom iznosu je reč.

“Svaka kovanica je prošla kroz moje prste, ali ja volim to da radim pa mi nije predstvaljalo problem”, rekao je Volfgang, koji je kovanice brojao šest meseci.

Kada je brojanje bilo završeno, porodici je saopštio da su nasledili ukupno oko 16.000 nemačkim maraka, odnosno 8.000 eura.

Izvor: Haber

Čovek s najdužim polnim organom na svetu dobio invalidsku penziju

Čovek sa najvećim penisom na svetu dobio je invalidsku penziju, jer zbog veličine polnog organa ne može da nosi radne uniforme ili da klekne na kolena.

Kako prenosi “Daily Mail”, Roberto Kabrera (54) iz Meksika registrovan je kao invalid zbog penisa od skoro pola metra. On je dužinu od 48 centimetara dostigao uz pomoć tegova.

“Ne mogu da trčim, pa većina kompanije ima loše mišljenje o meni. Kažu da će me zvati, ali nikada to ne urade. Poznat sam zbog najvećeg penisa na svetu. Zadovoljan sam, znam da niko nema veličinu koju imam”, rekao je Kabrera.

Doktori su ga savetovali da ode na operaciju i smanji penis, kako bi imao normalan seksulani život i potomke.

“On bi radije imao penis veći od ostalih ljudi. U latinskoj kulturi onaj ko ima veći penis više je mačo. To je nešto što ga čini drugačijim od ostalih i čini ga posebnim”, rekao je doktor Hesus David Salaza.

Zbog veličine penisa Kabrera ima brojne zdravstvene probleme, uključujući česte infekcije urinarnog trakta. Nikako ne može da spava na stomaku i ima poseban jastuk na koji stavlja penis kako bi izbegao nelagodu tokom noći.

Dok je živeo u SAD pokušao je da ima seks dva puta, ali prva žena je pobegla kada je videla s kim ima posla, dok je druga je morala da prestane, jer je bilo suviše bolno.

Tamnija strana njegovog boravka u Americi uključuje optužbu za krivično delo pokazivanja sebe maloletnim devojčicama, zbog čega je 2001. morao da napusti SAD.

Izvor: Alo

Ako ste se ikada zapitali kako se pecaju pirane, ova devojka ima odgovor na to!

Mnogi ih se plaše iako ih nikada nisu videli uživo, nego samo u nekim filmovima ili serijama gde posle padanja žrtve u vodu obično ispliva samo njen skelet.

Možete da ne verujete ali postoje mesta na ovoj planeti gde se pirane love, da li zato što su ukusne ili samo zato što ih je lako loviti iskreno ne znamo.

U klipu ispod možete videti jednu devojku koja uz pomoć parčeta sirovog mesa hvata mase pirana, ono što plaši jeste zvuk njihovih vilica.

Jedno je sigurno, nikada nam ne bi palo na pamet da ovo radimo, a verovatno većina ne bi htela ni da proba ovaj specijalitet ako uopšte postoji.

VIDEO

Izvor: Telegraf

Hanibal Lektor je bio stvaran: Ovo je ubica po kojem je osmišljen njegov lik, kašikom je jeo mozak svojoj žrtvi!

Hanibala Lektora pamtimo kao užasavajućeg ubicu sa filma, a malo ljudi zna da je njegov lik smišljen prema Robertu Modsliju, koga nazivaju i najopasnijim ubicom u Velikoj Britaniji.

Modsli je većinu svojih zločina počinio u zatvoru.

Ovaj zloglasni ubica je rođen u Liverpulu, i imao je užasno detinjstvo. Roditelji su ga zlostavljali, tako da je sa 16 godina pobegao u London.

Tu se odao drogama i prostituciji, a čak sedam puta je pokušao da se ubije.

Uhapšen je za ubistvo Džona Farela. On je bio njegov klijent, i kada su završili "posao" Farel je Modliju pokazao slike zlostavljanja dece. To je Modslija jako uznemirilo, do te mere da je Farela zadavio.

Zbog toga je smešten u psihijatrijsku bolnicu gde je mučio Dejvida Fransisa. Upravo njemu je na kraju razbio glavu i kašičicom pojeo mozak.

Modsli je zatim prebačen u zatvor gde je ubio dvoje čuvara, baš kao u filmu "Kad jaganjci utihnu". Takođe, tada su ga stavili u neprobojnu ćeliju kakvu smo u filmu i videli, i na kraju stavili u izolaciju.

 

Zatočen je bez kontakta već 39. godina, a priča se i da je visokointeligentan i da uživa u klasičnoj muzici.

Čitavoj Britaniji i dalje je strah i trepet.

Izvor: Espreso

Kakvo čudovište su uhvatili: Mislili su da im je džinovska zmija progutala tele, a u utrobi su pronašli nešto mnogo gore!

U Nigeriji su seljani ubili džinovskog pitona za koga su verovali da je pojeo tele, ali kada su ga rasporili usledio je šok.

Ogromnog gmizavca su ubili verujući da im ubija stoku, međutim ispostavilo se da je piton nosio desetine jaja. Kada su je rasporili izvadili su mnoštvo jaja koja se u ovoj državi smatraju retkim delikatesom.

Iako nije tačno utvrđeno o kojoj je zmiji reč po veličini se veruje da je u pitanju anakonda ili afrički piton.

Komentari su bili brutalni i svi su se slagali da je bolje što se neće izroditi mnoštvo opasnih gmizavaca. Inače, farmeri su jednom ubili trudnog pitona i u njemu našli mladunče dugačko čak metar i po, dok je odrasla zmija bila dugačka sedam i po metara.

VIDEO

Izvor: Kurir

Najtanja zgrada u Libanu je sagrađena iz inata!

Lokalci ovu izrazito tanku zgradu u Bejrutu zovu „INAT“ i to sa veoma dobrim razlogom. Naime, nju je na porvršini od 100 kvadratnih metara sagradio jedan čovek isključivo sa ciljem da drugome blokira pogled na okean!

Prema opštem uverenju lokalaca u pitanju je bio sukob između braće koji su nasledili parcelu, ali nisu mogli da se dogovore šta će tačno uraditi sa njom.

Jedan od braće je bio ljubomoran na drugog zato što je završio sa izrazito manjim placem. Budući da nije mogao da sagradi bilo šta korisno na svojoj zemlji, a nije želeo ni da se pomiri sa svojom situacijom, on je odlučio da napakosti bratu na veoma originalan način.

Ipak je sagradio zgradu 1954. godine, ali ona je bila toliko uska da je iz daljine delovala kao jedan zid. Cilj je bio da time blokira pogled bratovljeve zgrade i tako utiče na smanjenje vrednosti njegovog zemljišta.

„INAT“ zgrada je visoka 14 metara a prostorije u njoj su širine par metara, iako na slikama možda deluje da je drugačije, ali to je pre svega zbog iluzije koju stvaraju prozori i terase. Svaki sprat ima dva stana koji poseduju nekoliko soba povezanih hodnikom. Kako se ide iz jedne u drugu, sve je manje prostora s obzirom na činjenicu da se zgrada sužava na jednoj strani. Iako je građevna praktično beskorisna, njeni sadašnji vlasnici ne planiraju da je sruše jer ne postoji šansa da na tako malom prostoru sagrade bilo šta drugo svrsishodno.

U našoj galeriji možete videti još nekoliko fotografija ovog fasninantnog zdanja koje je nastalo iz puke pakosti.

Izvor: Cyty magazin

Ovo je najsmrtonosnije mesto na svetu: Za 30 sekundi nastaje vrtoglavica, za 240 groznica, za 300 sigurna smrt!

Još od jeseni 1986. specijalne ekipe se bore da suzbiju posledice radijacije od nuklearne katastrofe koja se dogodila u Černobilju.

Iako su brojke na meračima radijacije jasno ukazivale da ne treba da se prilazi reaktoru 4, znatiželjni naučnici su morali makar da ubace unutra kameru.

Unutar reaktora 4 našli su crnu lavu, koja podseća na “Slonovo stopalo“, najsmrtonosniji nuklearni otpad na svetu!

U najvećoj nuklearnoj katastrofi na svetu, ogromna emisija oslobođene energije iz radioaktivnog materijala koji se koristio kao gorivo bukvalno je topila sve oko sebe.

History in Moments

Za samo 30 sekundi izloženosti ovom fenomenu sledi vrtoglavica i umor koji će vas pratiti nedelju dana. Dva minuta izloženosti i vaše ćelije će početi da se raspadaju, za četiri minuta sledi povraćanje, proliv i groznica. Posle 300 sekundi izloženosti imate samo još dva dana života.

Metal, beton i sve što se našlo na putu je bilo istopljeno i u tečnom stanju se slivalo ka dnu reaktora. Kada se ova masa ohladila poprimila je oblik slonovog stopala.

Izveštaji iz 1986. godine govore da radioaktivnost Slonovog stopala bila tolika da nije mogla ni da se izmeri. Procenjuje se da je radioaktivnost bila oko 1.000 puta jača od doze koja izaziva rak.

Ubrzo posle incidenta skoro 600.000 radnika je došlo da spreči dalje širenje radijacije. Svesno ili ne, oni su podneli najveću žrtvu. Više od 30 radnika je umrlo u roku od mesec dana od posledica zračenja, a 125.000 je obolelo od raka od posledica zračenja.

U decembru 1986. počela je izgradnja ogromnog betonskog sarkofaga koji je imao za cilj da zadrži radijaciju. Ali, ovaj sarkofag nije u potpunosti zatvoren, već su ostavljeni otvori koji se koriste za eksperimentalna i naučna istraživanja.

Tog decembra naučnici su otkrili “Slonovo stopalo”. Nekoliko metara dugačko poseduje nivo radijacije dovoljno da ubije čoveka za samo nekoliko sekundi. Ali, uprkos opasnostima, ljudski rod je uspeo da napravi fotografije ovog smrtonosnog nuklearnog otpada.

Kada je ova fotografija slikana 10 godina nakon katastrofe, “Slonovo stopalo” je emitovalo svega jednu desetinu svog nekadašnjeg zračenja.

Ali i takvo je nakon 500 sekundi izloženosti moglo da izazove slabije simptome bolesti radijacije, a od jednog sata izloženosti – smrt!

Iako je za izgradnju betonskog sarkofaga potrošena količina betona sa kojom bi mogli da popunimo trećinu Empajr Stejt Bildinga, ova crna lava nastavlja da ugrožava životnu sredinu.

“Slonovo stopalo” je i dalje izvor potencijalne opasnosti jer topeći beton sada preti da zagadi podzemne vode.

Postoje planovi da se još jednom izoluje i obezbedi kako ne bi izazvalo još jednu katastrofu. Ovaj jedinstveni komad nuklearnog otpada postao je simbol najmoćnijeg alata čovečanstva, podsećajući nas na odgovornost koju imamo kao ljudski rod.

Inače, Artur Kornejev, muškarac koji se nalazi na većini slika o Slonovskom stopalu, posetio je to mesto zasigurno više puta nego bilo ko drugi. Međutim, danas mu je zabranjeno da posećuje mesto nuklearke u Černobilju zato što je bio izložen previsokoj radijaciji tokom i posle čišćenja nuklearnog otpada.

Kazahstanac po rođenju, Kornejev nije izgubio smisao za crni humor. 2014. godine, u razgovoru za Njujork tajm, rekao je da ne žali zbog rada na čišćenju nuklearnog otpada. “Sovjetsko zračenje najbolje je zračenje na svetu”, rekao je Kornejev.

VIDEO 1

VIDEO 2

Izvor: Kurir

Umesto tegova diže žene

Dvadesetsedmogodišnji Čeh spojio je dve stvari koje najviše voli – dizanje tegova i žene – u nešto što nikada neće postati olimpijski sport, ali je svakako impresivan podvig.

Dizač tegova Jan Mihalov objavio je snimak gde diže dve djevojke, svaku oko 50 kilograma tešku.

Mihalov se već 11 godina bavi dizanjem tegova i prvak je sveta u svojoj kategoriji.

VIDEO

Izvor: RTCG

Svešteniku bodibilderu zabranili da se takmiči

Oduševljenje Poljaka i velika slava "bodibildera u mantiji" u medijima i na društvenim mrežama, rimokatoličkog sveštenika Artura Kapronja, paroha Osječnjice na jugozapadu Poljske, trajali su svega nekoliko dana, dok mu velikodostojnici nijesu zabranili dalja takmičenja zbog napisa u tabloidima.

Svešteniku Arturu Kapronju bodibilding je dugogodišnji hobi, a takmičenja i uspjesi koje postiže Poljskoj katoličkoj crkvi i njegovim nadređenim biskupima iz Legnjice nijesu smetali, čak su podržavali bavljenje sportom po poslovici "u zdravom tijelu zdrav duh", sve dok u nedjelju poljska privatna televizija TVN nije objavila izvještaj i snimak sa prvenstva bodibildera juniora i veterana i obavijestila da je četvrto mjesto zauzeo katolički sveštenik.

Sam Kapronj je na svom profilu na Fejsbuku obavijestio da će se takmičiti i pozvao svoje vjernike da navijaju za njega, a snimak TVN preuzeli su odmah gotovo svi mediji i odmah je počeo da prikuplja lajkove na društvenim mrežama.

Radost i ponos navijača i vjernika trajala je međutim kratko, do četvrtka, kada je biskup Zbignjev Kjernjikovski pozvao Kapronja da ga izgrdi što pred vjernicima i cijelom

Poljskom paradira obnaženog tijela u gaćama i dalja takmičenja mu zabranio.

"Shvatio sam svoju grešku da sam time što sam učestvovao na Prvenstvu bodibildera Poljske i time što su snimak objavili mediji sablaznio vjernike i molim ih za oproštaj", objavio je posle toga na Fejsbuku popularni sveštenik.

Dok nije izbila afera na profilu bodibildera u mantiji na Fejsbuku, pojavljivali su se uglavnom pozitivni komentari i izrazi zahvalnosti vjernika što svojim primjerom i njih podstiče da misle i na svoje zdravlje i počnu da se bave nekim sportom.

VIDEO

Izvor: RTCG

Šareni kamenčići jezera Mekdonald

U Nacionalnom parku Glacier (SAD) nalazi se više od 700 jezera sa kristalno čistom vodom. Niske temperature vode sprečavaju rast planktona, pa u parku Glacier nije neobično videti detalje na dnu jezera dubokog i do 10 metara.

Jedna od najupečatljivijih osobina nekih od ovih jezera je prisutnost šarenih kamenčića ispod površine vode i na obalama. Jedno od najpoznatijih jezera sa “obojenim kamenčićima” je jezero Mekdonald (McDonald) koje se nalazi na zapadnoj strani parka. Ono je ujedno i najveće, najduže i najdublje jezero Nacionalnog parka Glacier.

Boju kamenja određuje prisutnost ili odsutnost gvožđa, a ono je rasprostranjeno širom Glacier parka, te je nastalo u različitim epohama.

Izvor: Pixelizam

Ogledalo neba: Slano jezero Čaka u Kini

Jedno od najlepših jezera severozapadne Kine, slano jezero Čaka, je zapravo velika slana ravnica koja se napuni vodom tokom obilnih kiša kada jezero doseže širinu od oko 9 i dužinu oko 15 km. Tokom sušne sezone jezero je mnogo manje, ali se u njemu i tada može videti prizor zbog kojeg ga svi i posećuju – odraz neba.

Jezero je vrlo plitko, na nekim mestima dubina vode ne prelazitglob noge, što omogućava posetiocima da slobodno šetaju jezerom. A kada je nebo vedro, ono se odražava u jezeru pa se stvara iluzija da zapravo hodate po nebu. Upravo je zbog toga Čaka slano jezero postalo poznato kao “Ogledalo neba”.

Region u kojoj se jezero nalazi je nekada bilo plitko more. Tektonska kretanja su podigla tlo za više od 3.000 metara te formirala ogromnu visoravan. Mali džepovi preostale morske vode postala su slana jezera.

So se iz ovih jezera vadi već 3000 godina, a danas se godišnje proizvede na stotine tona visoko kvalitetne sirove soli.

Izvor: Pixelizam

Ljubavnici iz Hasanlua: Poljubac star 2800 godina

Arheološko nalazište drevnog grada, Tepe Hasanlu, nalazi se na severoistoku Irana, u pokrajini Zapadni Azerbejdžan. Način njegovog uništavanja krajem 9. veka pre nove ere, doveo je do toga da grad ostane zamrznut u vremenu, pružajući istraživačima izuzetno dobro očuvane zgrade, artefakte i posmrtne ostatke žrtava.

Tepe Hasanlu se sastoji od centralnog nasipa u obliku citadele, visokog 25 metara, sa masivnim utvrđenjima i asfaltiranom ulicom, a okružen je niskim spoljnim gradom u kome su se nalazile kuće, štale, gradske blagajne i hramovi. Celokupna lokacija nekada je zauzimala veći prostor, ali je smanjena zahvaljujući lokalnim agrikulturnim i građevinskim aktivnostima, tako da danas zauzima dužinu od svega 600 metara, sa citadelom prečnika od oko 200 metara.

Na ovom mestu, istraživači su 1956. godine naišli na sloj grada koji je zamrznut u vremenu – “spaljeni sloj”, koji je sadržao više od 200 tela sačuvanih u pepelu i ruševinama. Sačuvani sloj omogućio je istraživačima da razotkriju užasnu priču o uništenju ovog grada, koje se dogodilo krajem 9. veka pre Hrista. Materijal koji je pronađen na lokalitetu, ukazuje na to da je grad zadesio iznanedni napad neprijatelja i tom prilikom je uništena citadela. Mnogim ljudskim ostacima koji su tu pronađeni, nedostaju glava ili ruke, a ostali su pretrpeli smrtonosne povrede glave. Jedan od ljudskih ostataka presečen je na pola, a većinu njih su činili žene, deca i starci, što ukazuje na to da su pobijeni stanovnici koji bi bili beskorisni kao robovi.

Nažalost, nedostatak pisanih dokumenata doveo je do toga da danas znamo vrlo malo o stanovništvu Hasanlua i njihovim okupatorima. Ne postoji pisani dokaz koji bi potvrdio njihov identitet. Nije nam poznat čak ni drevni naziv ove lokacije, kao ni kojoj državi je u to vreme pripadala, a još manje jezička i etnička pripadnost njenog stanovništva. S druge strane, iz istorijskih tekstova je poznato da je Kraljevstvo Urartu vršilo brutalne vojne kampanje u gvozdenom dobu, kako bi se proširilo na region oko Hasanlua.

Poljubac star 2800 godina

Iskopavanja lokaliteta Tepe Hasanlu, nastavljena 1972. godine, donela su otkriće koje je obišlo ceo svet. U jednom skladištu žitarica, verovatno krijući se od neprijatelja, pronađena su dva skeleta ljudi koje je brzo ugušio dim, dok je njihov grad bio u plamenu. Ovaj par je poslednje trenutke svog života proveo u zagrljaju, a smrt ih je dočekala u trenutku dok su ljubili jedno drugo i time njihov poljubac učinila večnim.

Iako su neki izvori tvrdili da oba skeleta pripadaju muškarcima, Muhamed Dandamajev, u svojoj knjizi Kulturne i društvene institucije drevnog Irana, navodi da se radi o muškarcu i ženi. Slična tvrdnja objavljena je i u magazinu za arheologiju, sa dodatnim informacijama i njihovoj visini, koja je bila blizi 160 centimetara.

Skeleti su pronađeni u skladištu bez ijednog predmeta, osim kamene ploče, koja se nalazila ispod glave skeleta koji leži na levoj strani. Desni skelet je na fotografiji prikazan sa povredom lobanje, ali to nije bio uzrok njegove smrti – oštećenje je nastalo prilikom arheološkog iskopavanja.

Univerzitet u Pensilveniji utvrdio je da je par preminuo zajedno oko 800. godine pre nove ere, a njihov poljubac u trenutku smrti kao da označava da je ljubav večna.

Izvor: Kafenisanje

Antogo – jedinstveni ritual ribolova, Mali

U podnožju 500 metara visoke planine na Maliju leži malo selo koje se zove Bamba. Kada suva sezona dosegne svoj vrhunac, na ovom mestu sve presuši – sve osim jednog svetog jezera prepunog somova (u kojem je strogo zabranjen robolov, izuzev za vreme rituala).

Svake godine ovdje se odigra spektakl vredan pažnje – drevni ribarski obred koji se zove Antogo i u kojem stotine ljudi u isto vreme skoči u jezero kako bi ulovili što više ribe – golim rukama. Ovaj “najluđi ribolov na svetu” traje oko 15 minuta, a napetost trenutka je ekstremna, ogromna, i neodoljiva.

U prošlosti, Bamba je bila prekrivena bujnim zelenim šumama i jezerom, a voda u njemu se smatrala svetom jer je stanovnicima sela nudila obilje ribe. No, kako je vreme prolazilo, klima se promenila i regija se pretvorila u suvo, neplodno, stenovito područje. Malo sveto jezero, veličine olimpijskog bazena, ostalo je kao poslednja uspomena na ovo, nekada plodno, zemljište.

Na dan Antogo rituala ljudi iz okolnih sela dolaze na jezero – deca, mladi i stari – naoružani samo košarama i drugim ručno napravljenim alatima za ulov ribe. Žene ne smeju učrstvovati u ritualu, jer se smatraju nečistim zbog njihovog menstrualnog ciklusa.

Odjednom, na stotine muškaraca skoči u jezero grabeći sve što mogu. Oko 15 minuta kasnije pucanj označava kraj rituala. Sve ulovljene ribe se stave u kožnu torbu i daju najstarijem čoveku, koji će osigurati pravilnu raspodjelu ribe među svim selima koja su učestvovala u (verovatno) najluđem ribolovu na svetu.

Na kraju posta možete pogledati i video rituala.

VIDEO

 Izvor: Pixelizam